A tako sam želeo da odem s tobom, Lili Marlen

Categories Beograd

Radio Beograd se 1941. godine, iz razloga koje možete predpostaviti, zvao Soldatensender Belgrad“Vojnički radio Beograd”. Za “miksetom” i mikrofonom sedeo je nemački oficir, glavni studio je bio u Beču, a signal je bilo moguće uhvatiti širom Evrope, pa čak i preko Mediterana. Ratno doba nikako nije doprinosilo razvoju kulture i umetnosti, pa je tako i domaćin večerenjeg programa radija Soldatensender Belgrad imao na rasplaganju oskudan broj ploča koje su se vrtele u krug. Ipak, u nedostatku zabave ili ma kakve tople emocije, i ovih nekoliko časova muzike bilo je dragoceno vojnicima koji su uspevali da ih uhvate preko radio stanica.

Među ovim pločama nalazila se pesma koju je 1938. napisao učitelj iz Hamburga po imenu Hans Lajp, a otpevala nemačka šansonjerka Lale Andersen. Pesma je u obliku ploče-singla izdata u svega 700 primeraka ali je zbog svoje učestalosti na radiju usled muzičke oskudice postala ne samo hit, već i simbol svog vremena.

Ime pesme ćete prepoznati, a na njene prve taktove se možda i naježiti – Lili Marlen. Postala je toliko omiljena među nemačkim vojnicima da je u nekom trenutku ustanovljeno pravilo da se pesma emituje svake večeri tačno u 21:55, kako bi svi mogli da organizuju svoje vreme oko ove satnice i nacrtaju se pored radio prijemnika u 5 do 10.

Jedini čovek koji se zvanično protivio Lili Marlen bio je Jozef Gebels, jedan od najbližih saradnika Adolfa Hitlera i budući kancelar Nemačke. Navodno je smatrao da će pesma “smekšati” vojnike i podmetnuti im nedopustivu dozu melanholije. Ali nije mu uspelo da je ukine. Naprotiv – Lili je na neki način postala himna doba okupacije. Premda je mnogi povezuju sa nasiljem, užasom rata, čak i najvećim zločinima u istoriji čovečanstva, napisana je kao nežna ljubavna pesma. Priča kaže da je njen autor, Lajp, i sam je proživeo ratne godine kada je mobilisan u Prvom svetskom ratu. Razume se, mladi vojnik je bio zaljubljen, a kada ga je rat odvukao daleko od rodnog mesta mislio je na devojku sa kojom se sastajao pod fenjerom ispred kasarne. Tada je i sastavljena prva verzija pesme i naslovljena “Pesma mladog vojnika na straži“, da bi muziku godinama kasnije napisao kompozitor Norber Šulce.

Nacistička himna ili uspavanka?

Novo interesovanje domaće javnosti za stari “hit” javilo se nakon omanjeg skandala u jednom restoranu u Skadarliji, kada se kuvar pobunio nakon što je čuo da tamburaši sviraju Lili Marlen grupi gostiju iz Nemačke. Uvređeni momak je imao svoj povod za uvređenost/povređenost, kao što ga imaju mnogi kada je o spornoj pesmi reč, ali istina je, isto tako, da je njen tekst daleko od ratnih pokliča ili nacionalističkih poruka. Štaviše, Lili je bila omiljena i vojnicima koji su pripadali Saveznicima, kao što je to zabeležio Ficroj Meklin, šef britanske vojne misije koja je sarađivala sa partizanima:

Ponekada noću, pre nego što odemo da spavamo, uključujemo aparat i slušamo Radio Beograd. Mesecima cvet Afričkog korpusa vene iza bodljikave žice zarobljeničkih kampova Alijanse. Pa ipak, u deset sati stiže Lala Andersen koja peva njihovu posebnu pesmu, sa istom, nepromenljivom, srceparajućom lepotom koju smo tako dobro poznavali iz pustinje. Beograd je i dalje bio dalek, ali je postao naš ultimativni cilj koji su Lili Marlen i njena mala nostalgična pesma simbolizovali.”

Tako možemo doći do zaključka da pesmu, ili pojam, ili znak, ne čine simboli već njegova individualna tumačenja, kao što je ozloglašeni nacistički krst, iliti svastika, vekovima označavao (i još uvek označava) dobru sreću širom južne Azije. I ne zaustavlja se na tome: isti simbol sa srodnim značenjem pronađen je i u iskopinama u Vinči, koje sežu čak u doba neolita. Mnogo skoriji i mnogo jači uticaji na ljudske živote su ipak presudili da svastika na planetarnom nivou mređe na mračnu stranu, baš kao što je bio slučaj sa nesrećnom Lili Marlen. Nekima od nas ju je baka pevala kao uspavanku:

Pred kasarnom, pred glavnim ulazom

Stajao je jedan fenjer i još stoji pred njom.

Ako se ponovo budemo videli, kod tog fenjera ćemo stati

Kao nekad, Lili Marlen.

Naše dve senke izgledale su kao jedna

Tako je svako mogao znati koliko se volimo

I svi ljudi neka vide kako pod svetlom stojimo

kao nekad, Lili Marlen.

Utom poviče stražar i trubač zasvira u noć

To me može koštati tri dana

“Druže, odmah dolazim!”

Kažemo jedno drugom “doviđenja”,

a tako sam želeo da odem sa tobom

Sa tobom, Lili Marlen.

Fenjer zna tvoj korak i tvoj lepi hod

Svake noći gori, a mene je već zaboravio

I ako mi se nagore desi, ko će kod fenjera stajati

Sa tobom, Lili Marlen?

Iznad ovog tihog mesta, duboko pod zemljom

Uznose me kao u snu tvoje ljupke usne

I kad se zatalasa magla, u ovim kasnim satima

Stajaću kod tog fenjera

Kao nekad, Lili Marlen.

*ovaj tekst je prvobitno objavljen na portalu 011.info

Podeli
error

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *