Čitanje je, kao i pisanje, ili voljenje, ili spavanje, vrlo individualna i intimna radnja. Iz tog razloga zalažem se za pravo svakog čitaoca da sam izmisli kako će da čita, ovaj sadržaj ili bilo koji drugi – unapred, unazad, u tišini, u prevozu, na žuru, na viljuškaru, knjige za decu, knjige sa kioska, umrlice, može da čita svaku drugu reč ili da preskače svako parno poglavlje. To znači i da svaki pisac može da piše od kraja ka početku, izmišlja reči, piše iako nije pročitao nijednu lektiru, nikad ne pokaže svoje spise nikome ili istetovira svoj sastav na grudima.
Da ne dužim, umesto svog zakonika prenosim 10 prava čitalaca po francuskom piscu Danielu Penaku.
Svaki čitalac ima:
- Pravo da ne čita
- Pravo da preskače strane
- Pravo da ne završi knjigu
- Pravo da ponovo čita tek pročitanu knjigu
- Pravo da čita šta god mu se hoće
- Pravo na eskapizam
- Pravo da čita bilo gde
- Pravo na pretraživanje (u beskraj)
- Pravo da čita na glas
- Pravo da ne brani svoj ukus za knjige
Eto. Kad smo već kod Penaka, preporučujem knjigu za more:
- Kriv za sve – Lik radi kao žrtveno jagnje u šoping molu, kad kupci dođu da podnesu reklamaciju on plače i skandalizuje situaciju pa ljudima bude glupo i vrate se kući, još se izvinjavaju. U svemu tome, život njegove porodice, ljubav, ubistvo, kao i ljudožderska sekta sastavljena od penzionera što tumaraju šoping molom.
- Dnevnik jednog tela – jer se tuga čuje bubrezima.
*Slika: Matis
Podeli
